Pandemija još uvek traje. Neizvesnosti nikad kraja. I dalje je teško planirati, jer dodatni rizik i otežavajuće okolnosti moraju biti ukalkulisani u najrazličitije planove i projekcije. Da li zaista možemo da se razvijamo ograničeni na virtuelne kontakte? Da li smo danas, nakon godinu i po u epidemijskim uslovima, poslovno funkcionalni kao i pre 2020. godine? Da li smo sposobni da zaključimo kako ćemo dalje? Lakonski rečeno, dalje ćemo onako kako budemo morali, dok pandemija traje.

Potrebe ljudi su promenjene. Sada je u prvom planu zdravstvena bezbednost, u modi su sela i vikend naselja, drugačija je i zabava… I to menja globalno tržište. Fokus se prebacuje ne druge grupe proizvoda i usluga, kompanije radikalno menjaju marketinške strategije, menja se svetska ekonomija.

Izvesno je da posle pandemije povratka na staro, mislim na staru poslovnu kulturu, neće biti. Globalni potres koji je zarazna bolest izazvala, s druge strane, snažan je generator promena. Za potrebe ovog časopisa, razmišljam samo o poslovnim promenama.

Hteli mi to ili ne, o promenama navika i poslovne kulture moramo (pored kafanskih ćaskanja) ozbiljno da razmišljamo i razgovaramo, zato što postoje značajne implikacije na srednjoročne planove, odluke o investicijama, procene rizika. Tokom druge godine poslovanja u vanrednim uslovima, pored mnoštva nepoznanica, možemo pouzdano zaključiti da fraze „svi će preći na rad od kuće“ ili „sve će preći na digitalne kanale“ u svojoj ozbiljnijoj, iskustvenoj i preciznijoj verziji prelaze u „veliki deo kancelarijskih poslova će se obavljati od kuće“, „sve što može da bude digitalizovano – mora biti digitalizovano, da ga konkurencija ne bi uništila“. Ali frizeri nam i dalje neće pružati usluge preko videa, majstori će i dalje izlaziti na teren i otklanjati kvarove, u fabričke hale će morati da se odlazi dok roboti ne pojeftine, na pozorišnim daskama niko ne bi da gleda robote.

Prilagodi (digitalizuj) se ili…

Epidemije, ili u ovom slučaju pandemija, bile su kroz istoriju i generatori promena. Ta promena se danas zove digitalizacija i dobila je ubrzanje kakvo smo samo mogli poželeti. Napredak koji smo predviđali i očekivali u sledećih nekoliko godina desio se za samo nekoliko meseci, pa čak i brže. Mnoge barijere (često psihološke) su pale, razni razlozi protiv prelaska na digitalno kao da više ne postoje. Naravno, ovi „razlozi“ nisu ni bili pravi razlozi, već opravdanja, izgovori za nečinjenje. Odjednom je postalo normalno da se prava ostvaruju samo ukoliko se popuni online forma, na primer. Nekako su zaboravljeni izgovori tipa „nemaju svi računare“ i „internet nije svima dostupan“. Cloud servisi, koje su mnogi neopravdano izbegavali, deluju kao spasonosno rešenje u vreme nemogućih putovanja i praznih kancelarija. Cloud tehnologija je omogućila brzu implementaciju softverskih rešenja, ukoliko je implementacija uopšte potrebna (kod kolaboracionih platformi je i nema). Softverska rešenja u obliku servisa izvršavaju se iz cloud-a i plaćaju mesečno, bez potrebe za dodatnom investicijom, što širokom krugu malih i srednjih kompanija ili organizacija omogućuje rapidnu digitalizaciju u vreme epidemije.

Brzo se pokazalo da su kolaboraciona platforma i poslovne aplikacije postale neophodne za poslovanje u novim uslovima. Kad kažem poslovne aplikacije mislim na aplikacije koje su potrebne kompanijama svih delatnosti. Kompanije, pored toga, zavisno od svoje delatnosti, imaju dodatne procese kojima moraju da upravljaju ili da ih prate. Iskustvo korisnika kaže da je neophodno implementirati i napredno koristiti ERP, da je vrlo važno imati bazu kupaca/korisnika i sistem za koordinaciju podrške (CRM) i – možda i na prvom mestu – dokumente u elektronskoj formi, s mogućnošću za odobravanje, pretraživanje i elektronsko potpisivanje (DMS).

U situaciji kada svoje kolege ne vidimo, menadžment iziskuje sofisticirane alate. Svi oni koji su i pre početka epidemije navikli da koriste Business Inteligence rešenja našli su se u velikoj prednosti, dok su menadžeri koji su se držali tradicionalnih metoda morali da smišljaju nove načine za uvid u aktivnosti zaposlenih koji više nisu pred njihovim očima. Svi oni koji su navikli da se pri donošenju poslovnih odluka oslanjaju na svoje neposredne utiske od marta 2020. morali su da počnu da gledaju u strukturirane podatke i izveštaje.

Kompanije koje su implementirale CRM rešenja i (vrlo važno) stekle kulturu njihovog korišćenja u prilici su da oštricu prodaje preusmere ka digitalnim kanalima, koji su se pokazali kao rešenje u vreme zaraze i kao neuporedivo jeftiniji. U svom poslovanju kompanije primenjuju mnoštvo različitih procesa i svi smo ubeđeni u sopstvenu specifičnost, dok su u isto vreme neki procesi svuda prisutni i vrlo slični, npr. prijem i odobravanje računa. Oni koji koriste Document Management System bili su u lagodnijoj poziciji od drugih, zato što je po prijemu (bilo od poštara ili elektronski) kompletan dalji tok dokumenta kroz organizaciju digitalizovan. Prednosti digitalizacije koje smo prethodnih godina koristili dok smo na odmoru ove godine su postale dnevna rutina.

Virtuelna i fizička bezbednost

Kao pravi akcelerator IT razvoja i procesa digitalne transformacije, intenzivnija upotreba kolaboracionih platformi, poslovnih aplikacija i sistema za udaljeni pristup kompanijskim podacima posledično je izazvala nikad veći obim sajber napada, a isti su podsetili na važnost informacione bezbednosti. Dileme o ulaganju u security rešenja ili rezervne data centre (DR) bivaju zamenjene dilemama koje rešenje izabrati i kako ga što brže realizovati. Istraživanja pokazuju da je čak 66% kompanija koje primenjuju rad na daljinu zabeležilo fišing i malver napade. Upotreba privatnih uređaja (BYOD) je multiplicirana, i zato što je moderna i zato što je često neophodna, a ona je dodatno doprinela informacionoj nebezbednosti.

Tokom druge godine rada u kovid uslovima pokazalo se i dokazalo da su se dobro organizovane i digitalizovane kompanije najbolje i najbrže adaptirale na nove uslove. I ne samo kompanije, već i sve ostale organizacije, od ministarstava do poljoprivrednih gazdinstava. Zanimljivo je da su deklarativno svi godinama veličali digitalizaciju i pisali o digitalnoj transformaciji, dok su u praksi često bili na pola puta ili čak na samom početku. U martu prošle godine odjednom nismo mogli u kancelarije i shvatili smo da je za rad od kuće neophodna potpuna digitalna transformacija svih procesa. Većina se odmah suočila sa problemom prijema i slanja računa, te odobravanja plaćanja itd. Prelazak na „virtuelno“ se odmah u vreme policijskog časa pokazao dragocenim za postizanje glavnog cilja 2020. – očuvanja zdravlja i sprečavanja zaražavanja unutar kolektiva. S druge strane, internet prodaja je u vreme zatvaranja trgovina i pijaca spasila preduzetnike i poljoprivrednike koji su digitalizovali poslovanje. U vreme kada nismo mogli da uđemo u njihove prostorije, isplivala je na površinu razlika između visoko i delimično digitalizovanih banaka.

Hibridni model rada kao budućnost

Umesto rada od kuće, danas se kao glavna tema nameće rad po hibridnom modelu – modelu po kome deo radnog vremena provodimo u poslovnom prostoru, a deo na udaljenim lokacijama. Dosadašnje iskustvo pokazuje da se zaposleni mogu osećati izolovano i neprimećeno potpunim prelaskom na rad od kuće. Evidentna je potreba za kontaktom uživo sa kolegama radi definisanja ciljeva i razmene mišljenja. S druge strane, brzo su se stekle navike da se više vremena provodi sa porodicom i prijateljima. Hibridni režim rada trebalo bi da nađe balans između želja zaposlenih i potreba kompanija, balans između zadovoljstva zaposlenih i produktivnosti.

Napisane su korisne i krajnje interesantne psihološke studije o zadovoljstvu zaposlenih, pripadnosti timu i njihovom dugoročnom uticaju na lični razvoj. Poslodavci moraju imati u vidu da pripadnici „Z generacije“ (po Salesforce istraživanju) nedvosmisleno izjavljuju da žele da rade u hibridnom režimu, odnosno da su manje zainteresovani za rad od kuće od malo starijih „milenijalaca“. Novozaposleni, po prirodi mladi ljudi, visoko cene kolegijalne kontakte uživo kako bi stekli znanja i veštine, umrežili se sa kolegama i postali profesionalci. Oni često (sasvim prirodno) nemaju uslova za rad od kuće – neki nisu napustili roditeljski dom, drugi u svom stambenom prostoru ne mogu da stvore minimalne uslove za rad. Svi ćemo morati da naučimo kako se funkcioniše u dve različite poslovne kulture, koje moraju biti funkcionalne i održive. Tehnologija već daje značajan doprinos. Dokazi ovog doprinosa su duplirani telefonski razgovori, enormno povećanje protoka podataka, ubrzano ulaganje u digitalizaciju – poslovne aplikacije i platforme za kolaboraciju, deljenje elektronskih dokumenata, upravljanje resursima.

Deluje da nam je ubrzana, često improvizovana digitalizacija puno pomogla u novim okolnostima. Nevolja zvana „Kovid-19 kriza“ izazvala je ubrzanu digitalizaciju i na manje razvijenim tržištima, tako da će posle krize ova tekovina koristiti za efikasniju organizaciju posla (onima koji prežive).

Zoran Došlić, Coming