U svetu koji stalno traži način da ono što ima učini efikasnijim, novi pojam koji IT administratori moraju da zapamte je HCI…

Tradicionalnu IT infrastrukturu prepoznajemo po njenoj organizaciji troslojne arhitekture, sa jasno podeljenim ulogama na serverskom, storidž i mrežnom segmentu. S druge strane, sve češće se suočavamo sa pojmovima konvergentnih i hiperkonvergentnih infrastruktura, kod kojih su striktne granice između pojedinih slojeva eliminisane u cilju postizanja ekonomičnijeg i efikasnijeg funkcionisanja.

Hiperkonvergentna infrastruktura (HCI), u suštini, objedinjuje serverske i storidž resurse na standardnoj x86 serverskoj platformi koristeći standardne servere sa lokalnim diskovima, uz dodatnu softversku platformu kojom je omogućena automatizacija i upravljanje skupom servera koji su deo HCI.

U odnosu na konvencionalne storidž sisteme, gde se prostor za čuvanje podataka dobija formiranjem grupa diskova sa data, parity i spare prostorom (npr. RAID grupe), prostor za čuvanje podataka kod HCI obrazuje se na softverskom nivou, udruživanjem kapaciteta lokalnih diskova u jedan skup (storage pool). Podaci, odnosno diskovi virtuelnih mašina, u zavisnosti od dodeljenih polisa, čuvaju se na određenom broju fizičkih servera. Na primer, kod VMware vSAN-a je to parametar FTT (pFTT), kojim se definiše na koliko različitih mesta (fizičkih servera) se čuva kopija podataka svake virtuelne mašine.

HCI rešenja generalno mogu da isporuče i hibridne i all flash diskovne resurse virtuelnim mašinama, uz efikasno korišćenje diskovnih resursa, primenom tehnika deduplikacije i kompresije.

Neki od najpoznatijih vendora koji su sa svojim platformama prisutni na HCI tržištu jesu VMware vSAN, Nutanix, Dell EMC VxRail, HPE sa SimpliVity platformom, NetApp HCI i Microsoft sa Hyper-V/Storage Spaces Direct rešenjem. Neki od njih nude samo softversku platformu, kao VMware i Microsoft, uz striktne preporuke o izgledu hardverskih elemenata ili preporučene gotove konfiguracije vodećih proizvođača hardvera, dok vendori kao što je Nutanix na tržište izlaze sa sopstvenim hardverskim konfiguracijama i hipervizorima.

Tradicionalna troslojna arhitektura dugo je prisutna na tržištu i njena osnovna osobina je kompleksnost, koja je prisutna u praktično svim fazama postojanja – i u pogledu projektovanja i inicijalne postavke, i tokom životnog veka, prilikom svakodnevnih administrativnih aktivnosti i održavanja. Naknadna unapređenja i proširenja takođe mogu da budu problematična, najčešće sa stanovišta nepredvidivih investicionih troškova nadogradnje, troškova produžene podrške i kompatibilnosti u poslednjim ciklusima životnog veka ovih komponenata.

Vendori poslednjih godina ulažu dosta napora da inicijalne postavke komponenata tradicionalnih infrastruktura maksimalno pojednostave, ali je to opet dosta daleko u odnosu na pristup koji pruža hiperkonvergentna infrastruktura.

Glavne prednosti hiperkonvergentne infrastrukture

Redukovanje infrastrukturnih operativnih troškova uklanjanjem suvišnih komponenata, kao što su SAN mrežna infrastruktura i namenski storidž sistemi. Niži investicioni troškovi, jer se koristi jeftiniji x86 hardver i ostvaruje bolja efikasnost investicije primenom scale out principa prilikom projektovanja, kao i jednostavnija administracija i mogućnost održavanja celokupnog okruženja sa jednim timom osoblja.

Skalabilnost predstavlja jednu od najboljih osobina HCI, jer se dodatna proširenja mogu realizovati bez ograničenja. Ukoliko zamislimo jedan HCI klaster od N nodova i ukoliko razmatramo njegovo proširenje, na raspolaganju imamo mogućnost da svaki od postojećih nodova nadogradimo komponentama većeg kapaciteta ili da celokupan klaster proširimo dodavanjem novih nodova. U zavisnosti od resursa koje zahteva proširenje pravi se odgovarajući izbor. Na primer, VMware vSAN HCI licencira se prema broju CPU ležišta i prilikom svakog proširenja neophodno je, u fazi razmatranja, sagledati opcije za proširenje postojećeg hardvera nadogradnjom memorije ili diskovnih resursa.

Ukoliko zamislimo klaster sličnih karakteristika implementiran u tradicionalnoj infrastrukturi, potrebno je da arhitekta prilikom projektovanja rešenja vodi računa o njegovim maksimalnim limitima. Može se dogoditi da je potrebno u startu odabrati rešenje koje značajno prevazilazi inicijalne potrebe, sa aspekta skalabilnosti i performansi, upravo zbog nepredvidivosti rasta potreba kompanije tokom eksploatacionog ciklusa implementiranog rešenja.

HCI rešenja ne treba posmatrati samo kao alternativu tradicionalnim infrastrukturama koja može da racionalnije isporuči resurse. HCI rešenja donose i nove tehnologije i drugačiji pristup IT ekosistemu, rešavanjem problema zaštite podataka, oporavka u slučaju katastrofe i integracije sa vodećim cloud provajderima na drugačiji način u odnosu na tradicionalne infrastrukture.

Na primer, VMware je krajem prošle godine predstavio novu tehnologiju za zaštitu podataka koja se bazira na snapshot tehnologiji, tzv. vSAN Native Data Protection, gde se umesto korišćenja tradicionalnih bekap rešenja i pristupa koristi NextGen snapshot tehnologija. VMware je ovom tehnologijom problem bekapa rešio kreiranjem „snimaka“ i pristupom koji je u tradicionalnim infrastrukturama predstavljao veoma lošu praksu. NextGen snapshot tako postaje osnova za zaštitu podataka u hiperkonvergentnim infrastrukturama.

Pored pravljenja point in time kopija podataka na primarnom storidžu, ova tehnologija omogućava i kopiranje bekapa na drugu lokaciju, uz mogućnost replikacije i integracije sa bekap alatima drugih vendora. Tradicionalne infrastrukture unificiraju politiku bekapa često na jedan softver, naročito u domenu finansija, gde postoji potreba za dugoročnim čuvanjem arhivskih podataka, tako da je ova mogućnost integracije sa dodatnim alatima korisna kao opcija kojom se menja dosadašnji način rada.

Budućnost HCI

Kada govorimo o dilemi u kojoj se korisnik može naći prilikom planiranja nove infrastrukture – ostati u tradicionalnom okruženju ili doneti stratešku odluku za migraciju na HCI – ispravan odgovor moguće je dati jedino uz sagledavanje šire slike poslovanja, plana razvoja i verovatnoće ostvarenja tih planova, kao i tipa servisa koji će biti deo ove infrastrukture.

Praksa je pokazala da su idealni korisnici za HCI kompanije sa nepredvidivim rastom poslovanja u narednih pet godina, poput kompanija koje se bave razvojem softvera i servis provajdera koji se bave pružanjem cloud usluga. HCI, koji u biti karakteriše scale out princip, idealan je izbor za ovu namenu.

Istraživanja zastupljenosti servisa pokazuju da je na hiperkonvergentnim infrastrukturama prisutan skoro ceo spektar servisa, pa tako imamo situaciju da su u više od 65% HCI instalacija prisutne ključne poslovne aplikacije, poput baza podataka i ERP softvera, a da se oko 30% instalacija HCI koristi za DR i obezbeđenje kontinuiteta poslovanja. HCI se često koristi i za realizaciju virtuelnih desktop infrastruktura, upravo zbog skalabilnosti i osobine da VDI uglavnom započne kao POC, za određenu grupu korisnika, a da se nakon toga širi i na ostale grupe zaposlenih.

Pored hostovanja važnih servisa, HCI često susrećemo i kao rešenje za ROBO kancelarije (Remote Office-Branch Office), gde se koristiti kao rešenje za mikrolokacije sa dva noda, za realizaciju malog broja servisa.

Predviđanja razvoja i širenja HCI su optimistična i u narednim godinama možemo očekivati sve veći broj instalacija. Po analizama vodećih kuća za istraživanje tržišta, osnovni motivi za rast leže u redukciji troškova, efikasnijem iskorišćenju IT podrške, smanjenju rizika i prekida u radu.

Aleksandar Pavlović, COMING