Nakon 50 godina razvoja originalne Mekartijeve ideje iz 1961. godine, da se informacione tehnologije i aplikacije isporučuju kao javni servisi, prve takve usluge pojavile su se na tržištu. „Tajna“ ovih usluga je u kombinaciji standardizovanih i jeftinih komponenti, sveprisutnih internet veza i tehnologije virtuelizacije računarskih resursa.

Posle nekoliko godina diskusije, ponekad i nesporazuma, pojavila se solidna definicija računarskog oblaka. I ne samo to, ponuda usluga u oblaku ovih dana buja: od velikih globalnih isporučilaca (Amazon, Google, IBM, Microsoft) do vrlo malih, fokusiranih i visokoprilagođenih rešenja.

Ekonomičnost usluga u oblaku je obećavajuća, posebno za mala i srednja preduzeća i javni sektor. Usluge u oblaku omogućavaju eliminisanje investicionih troškova (nema investicija u IT opremu i softverske licence), a realna je i značajna ušteda u operativnim troškovima (50%, pa čak i više). Neka posebna rešenja, kao što je rešenje za oporavak od katastrofe, po prvi put postaju dostupna svim preduzećima.

Ekonomija usluga u oblaku dolazi kao posledica agregacije i deljenja zajedničke infrastrukture, kao što je slučaj i sa drugim javnim uslugama: distribucijom električne energije, javnim transportom i telefonskim uslugama.

Bum cloud usluga

Razvoj računarskih tehnologija je sa cloud‑om po prvi put doneo na tržište zrelu ponudu javnih usluga koja je u rangu sa rastućim potrebama modernih kompanija. U prvim godinama komercijalne eksploatacije tehnologije bilo je mnogo kritika na njen račun, poput: „Cloud computing nije ništa novo, to je ono što smo radili već godinama“ (L. Elison, Oracle). Uprkos ovome, novi trend je osvojio pažnju IT javnosti i mnogi su požurili da na tržištu ponude svoje cloud usluge. U Srbiji, prvi provajder cloud usluga za potrebe poslovanja bila je kompanija COMING – Computer Engineering.

Danas gotovo da ne postoje ozbiljne IT kompanije koje ne nude ili ne koriste cloud computing. Veličina kompanije više nije toliko važna. Trendu su se priključili svi: infrastruktura, sistemski softver i alatke za upravljanje, razvoj aplikacija, da i ne pominjemo internet usluge i hosting provajdere. Analize pokazuju da će se trend nastaviti i u godinama koje dolaze. Takođe, raste interesovanje i za nove cloud usluge. Postoji li neka opšteprihvaćena definicija? Šta je sadržaj i razlika u odnosu na postojeću ponudu? Kakve veze imaju veličina provajdera i njihova infrastruktura? Ima li mesta za male kompanije? Koje su prepreke? Kako izgleda migracija? Koliko to košta?

Ogromne su razlike između kompanija koje na tržište izlaze sa globalnom ponudom usluga u računarskom oblaku (pomenuti Amazon, Google, IBM, Microsoft) i kompanija kojima je u fokusu rešavanje zahteva poslovanja korisnika. Prvi prednjače po pitanju cene, tržištu nude jeftine resurse za hostovanje i igraju na kartu ekonomije obima, pri čemu im ozbiljna podrška za korisnike nije u fokusu. Drugi tržište osvajaju targetiranjem korisnika kojima su važne potpuna prilagodljivost i solidna podrška, koja ide čak do potpunog iznajmljivanja svih IT operacija kao usluge. Ovde su korisnici često oni koji nemaju računicu da investiraju u opremu i radnike koji bi se bavili IT‑jem, jer to nije njihova primarna delatnost. Dakle, to su rešenja kao stvorena za mala i srednja preduzeća.

Mogućnosti su velike. Kompanije kroz cloud mogu da priušte sopstvenom poslovanju „teške“ aplikacije, poput ERP‑a, CRM‑a, BI‑ja, ECM‑a, mogu da za potrebe trenutnih projekata ili „velikih poslova“ povećaju upotrebu usluga u cloud‑u ili ih smanje po završetku sezone. Sjajna mogućnost je testiranje različitih rešenja za potrebe poslovanja, dok se ne pronađe ono pravo, pri čemu se usluge u cloud‑u prosto zakazuju i otkazuju, bez zarobljavanja sa infrastrukturom.

Moguće je i korišćenje adekvatnih bekap‑aplikacija i rešenja za oporavak od katastrofe po svim standardima na udaljenoj lokaciji, što je bezbednosna mera koju retko koje malo ili srednje preduzeće sebi može da priušti ukoliko mora da kupi opremu. Posebnu prednost za kompanije koje se bave razvojem softvera predstavlja mogućnost testiranja i razvoja softvera na različitoj infrastrukturi, a zatim mogućnost ponude sopstvenog rešenja kao usluge u cloud‑u.

Bilo je strahovanja u vezi s bezbednošću podataka u cloud‑u, ali, kako vreme prolazi i raste broj zadovoljnih korisnika ovih usluga, strahovi nestaju. Pozadina ove priče je prosta: provajderi cloud usluga prave svoje data‑centre na lokacijama projektovanim za bezbedan rad (izbegavaju se trusni tereni, zemljišta pored reka, ratne zone i dr.). Svaki data‑centar provajdera mora biti izgrađen po određenim standardima u smislu redundantnosti napajanja, klimatizacije, serverskih i storidž kapaciteta, kao i sve ostale opreme.

Snaga dolazi i od softverskog sloja, u koji se investira tako da može da podrži deljenje resursa, ali i da omogući ozbiljnu zaštitu sistema. Svaki provajder cloud usluga je kompanija koja se bavi IT‑jem, pa ima tim stručnjaka koji brinu o radu i dostupnosti servisa. U korist provajdera govori i zadovoljavanje standarda ISO 27000 za zaštitu poslovnih informacija.

Zaključak

Iako konkurencija na tržištu raste i svaki javni cloud ima tuce zajedničkih karakteristika, ne postoje dva ista cloud‑a, niti dva ista provajdera. Svaka kompanija mora da proceni svoje potrebe i razume tehnologiju u dovoljnoj meri, kako bi se odlučila za jednog ili drugog. Potrebno je biti posebno obazriv kada se radi o cloud rešenjima za potrebe poslovanja, jer se nivo usluga neophodan za potrebe bilo kakvog poslovanja značajno razlikuje od onog koji je prilagođen pojedinačnim korisnicima.

S obzirom na to da cloud priča nije nova, imamo veoma malo provajdera koji sa uspehom pružaju usluge u cloud‑u za potrebe drugih kompanija. Ove vendore izdvaja manji broj obimnijih i zahtevnijih projekata i ozbiljna podrška obezbeđena za potrebe korisnika.

Prednosti cloud‑a

Danas na tržištu možemo pronaći provajdere „teških“ aplikacija, poput ERP‑a u cloud‑u. Razlog zašto se kompanije sve češće odlučuju za korišćenje ERP‑a kao usluge je ekonomske prirode. Kompanije bi za osnovnu hardversku infrastrukturu, kupovinu softvera, licenci i unajmljivanje i zapošljavanje IT osoblja u startu morale da izdvoje između više stotina hiljada i milion evra. Naravno, operativni troškovi su troškovi plata, električne energije, troškovi amortizacije. Sa uslugom u cloud‑u kompanije dobijaju isti softver sa mesečnom naplatom od 500 do nekoliko hiljada evra, dok od operativnih troškova ostaje samo električna energija, i to sa smanjenjem potrošnje i do 60%!

Miroslav Kržić i Katarina Đurić