Digitalizacija je (prema definiciji) proces prevođenja jednog objekta, slike, zvuka, dokumenta ili signala u digitalni oblik, dok digitalnu strategiju možemo definisati kao plan kojim se definiše na koji način će digitalizacija nekakvog procesa biti izvršena. Ona sa sobom donosi još pojmova koje bi trebalo objasniti, a kako je ova tema veoma aktuelna i važna za razvoj, kako kompanija, tako i društva, odlučili smo da i u ovom broju govorimo o njoj.
“Kupac je uvek u pravu!“ – ovu rečenicu svaki prodavac prvo čuje i nauči. Zašto? Odgovor je jednostavan: malo kupaca, a mnogo prodavaca, i svi oni žele da osvoje što veće parče tržišnog kolača. Upravo zbog toga kompanije konstantno traže načine da kupcu uvek pruže nešto malo više od konkurencije, ne bi li ih prvo pridobili, a kasnije i zadržali. S druge strane, kupci su se zbog ovoga poprilično „razmazili“ i njihova očekivanja konstantno rastu.
Da bi kompanije mogle da ispune očekivanja tržišta potrebno je da čuju šta ono ima da im kaže i nađu optimalan način da odgovore na te zahteve. Brzo, kvalitetno, efikasno i ekonomično – to više nisu dodatne pogodnosti za kupca, već imperativ za prodavca, što nas, konačno, upućuje na digitalizaciju poslovnih procesa kao rešenje koje dovodi do optimalnog korišćenja svih resursa.
Postavljanjem digitalne strategije kompanije definiše se na koji način će se krenuti u proces digitalizacije poslovanja. U prethodnom broju govorili smo o devet komponenata digitalne strategije, uz napomenu da se njihovi prioriteti razlikuju u zavisnosti od različitih faktora – industrijske grane kojoj pripadaju, ciljnog tržišta, oblasti delovanja i sl. Pored toga, sada bismo ih grubo podelili na komponente koje se odnose na internu digitalizaciju i na one vezane za komunikaciju sa eksternom javnošću.
Interni procesi
Pri definisanju digitalne strategije treba se, naravno, pozabaviti pre svega digitalizacijom internih poslovnih procesa. Pre postavljanja digitalne strategije, trebalo bi detaljno analizirati sve poslovne procese. Posebno je važno definisati dodirne tačke različitih poslovnih procesa, jer tu se najsnažnije osećaju efekti digitalizacije. Cilj je uvek isti – automatizacija svih poslovnih procesa, uz potpuno eliminisanje ručnog unosa podataka i dupliranja posla.
Dobar primer digitalizacije poslovnih procesa bila bi digitalizacija prodaje autobuskih karata. Uzećemo za primer kompaniju čija je osnovna delatnost međugradski autobuski prevoz putnika. Digitalizacija procesa prodaje autobuskih karata podrazumevala bi integraciju svih prodajnih mesta, uključujući i autobuse u kojima je moguće kupiti kartu. Na ovaj način informacija o svakoj prodatoj karti bila bi dostupna na svim prodajnim mestima, te se izdavanje duplih karata ne bi moglo dogoditi. Takođe, ovakav sistem omogućio bi uvid u tačan broj putnika koji ulaze/izlaze na usputnim stanicama, što bi povećalo iskorišćenost autobuskih kapaciteta.
S druge strane, integracija ovog sistema sa ostalim poslovnim procesima pružila bi uvid u realno stanje sistema u svakom trenutku. Na taj način menadžment kompanije mogao bi mnogo jednostavnije da donosi odluke o povećanju/smanjenju broja polazaka na određenim linijama, o potrebama uvođenja novih linija i generalno o uvođenju novih proizvoda, usluga, marketinških kampanja i ostalim strateški važnim pitanjima.
Jedan ovakav sistem omogućio bi čitav spektar novih usluga, koje bi svakako dovele do povećanja tržišnog udela. Tako bi se, na primer, sa već digitalizovanim procesom prodaje karata, vrlo jednostavno mogla uvesti nova usluga – online prodaja karata, što bi izvesno dovelo do povećanja prodaje.
Eksterni procesi
Može se zaključiti da digitalizacija predstavlja najviši nivo integracije, odnosno da se potpunom integracijom svih poslovnih procesa i sistema otvara mogućnost digitalizacije i onih procesa koji se odnose na eksternu javnost.
Dobar primer mogla bi biti digitalizacija procesa nabavke. U slučaju potpune integracije sistema, otvara se mogućnost integracije sistema i sa dobavljačima. Na ovaj način optimizovao bi se i proces prodaje, jer bi kupci, pored uvida u stanje na lageru kompanije, imali uvid i u stanje kod dobavljača, bez dodatnog slanja upita i čekanja na njegov odgovor. Svaka promena kod dobavljača, ili u bilo kom prodajnom objektu, bila bi vidljiva i ostalim učesnicima u proizvodnom i/ili prodajnom lancu, u zavisnosti od delatnosti kompanije, te bi bilo mnogo jednostavnije, brže i efikasnije odgovoriti na korisničke zahteve.
Tako se vraćamo na direktan uticaj koji digitalizacija poslovnih procesa može izvršiti na ukupno poslovanje. Ovako definisan proces nabavke optimizovao bi troškove zaliha i pružio poslovanju prostor za unapređenje.
Stanje stvari
Trenutno stanje u domaćim kompanijama nije sjajno. Zabrinjava i podatak da tek oko 14% kompanija koristi nekakvo ERP rešenje (aplikativno rešenje za upravljanje resursima kompanija), koje se smatra za neophodan alat na putu ka potpunoj integraciji sistema. Posmatrano iz ovog ugla, deluje da Srbija kaska za ostatkom sveta.
Činjenica je, takođe, da je IT oblast u našoj zemlji razvijena, što je prednost koju bi svakako trebalo iskoristiti. IT je u osnovi digitalizacije i sa dobro postavljenom digitalnom strategijom, kako pojedinačnih kompanija, tako i privrede u celini, možemo digitalizaciju da iskoristimo kao jedan od glavnih alata za rast i razvoj kompletne privrede.
Milena Redžić
0 %s Comments