Procena je da tek 10% ukupnog IT budžeta prosečne kompanije odlazi u svrhe rasta i razvoja. S druge strane, veći deo uloženog novca odlazi na projekte koji nose visoke nivoe rizika. U takvoj situaciji javlja se potreba za ulaganjem u projektni menadžment i korišćenjem ROI analize.

Return Of Investment (ROI) je analitički pokazatelj odnosa koji prikazuje odnos ukupnih očekivanih koristi i ukupnih očekivanih troškova projekta. Najčešće se koristi u fazi odabira projekta, upoređivanja više projekata, planiranja projekta, dakle, pre početka realizacije projekta, kao podatak koji pomaže u proceni isplativosti.

U toku realizacije projekta, ROI analiza je korisna jer daje uvid u realističnost planiranog povraćaja investicije, te može biti okidač za odluku u pravcu nastavka realizacije projekta, promena u planu ili čak u pravcu zaustavljanja realizacije projekta. ROI analizu ima smisla sprovesti i nakon realizacije projekta, u periodu eksploatacije, kada je precizan pokazatelj za ukupne efekte ostvarene projektom.

Osnovno pravilo pri sprovođenju analize jeste da projekti koji imaju ROI od 100% ili manje nisu isplativi, dok je uvek bolje odlučiti se za projekat koji zadovoljava isti poslovni cilj, ali sa većom ROI vrednošću.

Argument za menadžment

ROI je sjajan prodajni alat, posebno kada se koristi od nekog projekta prikazuju top‑menadžmentu ili finansijskim direktorima. Takođe, omogućava optimalan odabir internih projekata koji zadovoljavaju unapred definisane norme (npr. interna norma je da će se realizovati samo projekti koji imaju povraćaj investicije od 190% ili više).

Da bi se sprovela ROI analiza neophodno je razumevanje i sagledavanje ukupnog uticaja projekta na poslovanje, što je čini sjajnim alatom za stvaranje šire slike o projektu pre njegove realizacije. ROI analiza je merljiv pokazatelj konačnih poslovnih ciljeva koji se žele ostvariti projektom.

Primena ove analize nije uvek jednostavan zadatak, jer je u praksi često nemoguće novčano izražavanje određenih koristi i troškova nekog projekta. Ovo se posebno odnosi na IT projekte. U IT‑ju je često problematično prikazati koristi od npr. Disaster Recovery rešenja, koje na prvi pogled izgleda kao velika investicija bez vidljivih koristi. Čest primer je i teškoća u kvantifikovanju koristi od uvođenja ERP‑a ili bilo kog drugog poslovnog rešenja.

Sa druge strane, dobro urađena ROI analiza je vrlo efikasan način za objašnjavanje korisnosti projekta, te je neprocenjiv alat u dogovoru sa menadžmentom kompanije o optimalnoj alokaciji budžetskih resursa. Odatle i dolazi glavna motivacija projektnih menadžera da se pozabave teško merljivim koristima i troškovima projekta i da ipak pronađu način da ih novčano prikažu.

Neizbežna analiza

Iz ugla poslodavca, uvek je poželjno očekivati od zaposlenih da uz predloge projekata urade i ROI analizu. Za repetitivne projekte može se očekivati sve veća preciznost u obračunu, jer je svaki prethodni projekat nauk za naredni. Opet, ukoliko se radi ROI analiza za projekat koji je jedinstven, nikada ranije izveden u toj organizaciji ili šire, za koji je teško naći sličan radi poređenja i kvantifikovanja potencijalnih koristi i troškova, ROI analiza na izvestan način primorava projektne menadžere u organizaciji da dobro razmisle o svakom aspektu projekta i pokušaju da predvide njegove efekte. Ovaj korak je značajan, jer kada menadžeri jednom postanu svesni mogućih pravaca ostvarenja projekta, oni imaju prostora da se pripreme za različite scenarije koji ih očekuju u ishodu.

Iz ugla naručioca posla, takođe je poželjno očekivati urađenu ROI analizu uz predlog projekta. Precizno izračunat ROI u ovom slučaju svedoči o iskustvu na sličnim projektima.

Slobodan Malbašić i Katarina Đurić

Primer poređenja za DR rešenje
Faza 1: Definisanje maksimalnih ukupnih gubitaka koje kompanija može da podnese zbog prekida rada IS.

Faza 2: Kvantifikovanje ukupnih gubitaka koje bi kompanija imala zbog prekida rada od 6 sati, dan, 10 dana, 15 dana i sl.

Faza 3: Upoređivanje prva dva računa i donošenje zaključka o najdužem periodu u kojem je kompanija spremna da trpi gubitke zbog prestanka rada IS.

Faza 4: Analiza ponuda za izgradnju disaster recovery rešenja i odabir one ponude za koju je ukupna investicija manja od iznosa maksimalnih ukupnih gubitaka koje je kompanija spremna da pretrpi zbog prestanka rada IS, a koje će omogućiti oporavak poslovanja za vreme u kojem je kompanija u stanju da trpi gubitke. Ovaj pristup podrazumeva posmatranje ukupnih gubitaka kompanije koje ona sebi ne sme da dozvoli kao ostvarenu korist koja se realizuje izgradnjom DR rešenja. Ovo nije jedini, ali jeste jedan od načina da se uz pomoć ROI analize donese odluka o najpogodnijem rešenju za određeno poslovanje.

Identifikacija pomenutih troškova i njihovo novčano izražavanje u bilo kojoj organizaciji nisu jednostavni, a postaju sve složeniji ukoliko se radi o većem i složenijem sistemu.