Konsolidovana cloud infrastruktura koja se nalazi na dve različite lokacije omogućava da kompanije kompletan svoj informacioni sistem podignu kod jednog provajdera cloud usluga, i to tako što produkcione servise podižu na primarnom, a njihovu replikaciju na sekundarnom cloud-u. Na ovaj način rizik od gubitka podataka sveden je na minimum.

Da bismo za jedan informacioni sistem mogli da kažemo da je stabilan on mora da ima plan zaštite od gubitka podataka. Ipak, kada čujemo da je u nekoj kompaniji došlo do ozbiljnih problema uzrokovanih gubitkom podataka, najčešća pomisao je: „To meni ne može da se desi.“ Nažalost, svedoci smo toga da kompanije sve češće trpe ozbiljne finansijske gubitke upravo zbog ovog problema, a statistika kaže da se čak oko 40% kompanija koje nisu imale plan oporavka u slučaju katastrofe, a ona im se desila, nikada ne oporavi, tj. ne nastavi svoje poslovanje.

Vratićemo se, svakako, na Disaster Recovery plan i priču o samom DR-u, ali bismo voleli da krenemo od osnova.

Plan zaštite informacionog sistema

Imperativ stabilnog informacionog sistema jeste postojanje bekapa, uz naglašavanje da taj bekap mora biti upotrebljiv u svakom trenutku. Praksa je pokazala da veliki broj kompanija bekapuje svoje podatke, ali bez ikakve provere njihove upotrebljivosti, te kada iz nekog od velikog broja mogućih razloga dođe do njihovog gubitka, kompanija nije u mogućnosti da podatke sa bekapa iskoristi.

Pravilo 3-2-1 predstavlja standard kada je bekap u pitanju, a ono kaže da bi za zaštitu od gubljenja podataka uvek trebalo imati: najmanje 3 kopije podataka koje se čuvaju na najmanje 2 različita medija i 1 bekap kopiju koja se skladišti offsite.

Disaster Recovery, kao sledeći nivo zaštite poslovanja od gubitka podataka, odnosno kompletne zaštite informacionog sistema od bilo kakvog oblika katastrofe, podrazumeva plan kojim se utvrđuje način podizanja celog sistema (ne samo vraćanje izgubljenih podataka). Da bismo mogli da napravimo DR plan potreban je niz analiza, uz pomoć kojih dolazimo do zaključka koliko naš sistem može da ne radi, a da to bude bez posledica, i to pre svega finansijskih. Tako dolazimo do pojmova:

• RTO (Recovery Time Objective) – vreme koje sistem može da istrpi da ne radi, i to bez posledica
• RPO (Recovery Point Objective) – obim podataka koji kompanija može da podnese da izgubi prilikom nekakvog oblika katastrofe.

Na osnovu ovog vremena kreće se u kreiranje plana „vraćanja“ servisa, počevši od onih kritičnih za poslovanje. U zavisnosti od veličine kompanije, domenu njenog delovanja, same delatnosti kompanije, naravno i prethodno navedenih RTO i RPO, zavisi i kompleksnost DR plana. Kompleksniji DR plan, sa što kraćim RTO i RPO, sa sobom donosi i veće troškove.

Jedan od glavnih razloga zašto kompanije često nemaju DR plan jesu veliki troškovi za nešto što ona potencijalno nikada neće koristiti. Ovo se pre svega odnosi na posedovanje sopstvenog DR rešenja, odnosno odvojenog data centra gde se nalazi replika postojećeg sistema.

Sekundarni cloud

Kao idealno rešenje za ove probleme nameće se cloud tehnologija. Sada već možemo da kažemo da je ova tehnologija zaživela toliko da svaka kompanija ima ili kompletan IS ili samo njegov deo u nekakvom cloud-u (bilo da se radi o privatnom, javnom ili hibridnom cloud rešenju).

Sekundarni cloud je cloud na pažljivo biranoj rezervnoj lokaciji, koja je određeni broj kilometara udaljena u odnosu na primarni cloud data centar, na kome može da se nalazi sve – od samog bekapa podataka, preko kritičnih servisa, pa sve do kompletne replike informacionog sistema. Korišćenjem resursa u sekundarnom cloud-u kompanija sebi obezbeđuje kontinuitet u poslovanju, uz smanjenje rizika od gubitka podataka. Replikacijom sistema na sekundarni cloud kompaniji se pruža mogućnost rada dok traje oporavak od katastrofe, a DR planom se osigurava i obezbeđivanje prostora i radnih mesta za period oporavka. Dakle, možemo da zaključimo da dobar DR plan ne podrazumeva samo replikaciju podataka i servisa, već plan za kompletan način rada dok se kompanija nalazi u procesu oporavka od katastrofe.

Ohrabruje činjenica da se sa primenom cloud tehnologije povećao i nivo svesti o potrebi rešenja za kontinuitet poslovanja, ali moramo biti realni i reći da su i sve češće katastrofe (što maliciozni napadi na IS, što katastrofe izazvane vremenskim nepogodama i sl.) imale veliki uticaj. Sa druge strane, razna sertifikaciona tela uvela su, kao jedan od uslova za dobijanja sertifikata, obavezno posedovanje plana oporavka u slučaju katastrofe.

Pored zaštite poslovanja od gubitka podataka i plana u slučaju katastrofe, sekundarni cloud pogodan je i za kratkotrajne akcije u smislu migracija, sajmova, konferencija, podizanje press centara i slično.

Oko Kragujevca kiša, a u Kragujevcu – oblak

Pored primarnog cloud-a na dve lokacije u Beogradu, kompanija COMING je podigla još jedan računarski oblak, koji se nalazi u Kragujevcu.

Analizom korisničkih zahteva, osluškivanjem tržišta, ali i praćenjem svetskih IT trendova, došli smo do zaključka da je COMING zreo da, pored dve lokacije u Beogradu, omogući svojim korisnicima jedan konsolidovani cloud, podizanjem data centra u Kragujevcu. Ovakav cloud može da omogući korisnicima cloud usluga da pored produkcije, koja se nalazi na primarnom cloud-u, u isto vreme i kod istog provajdera, samo na sekundarnom cloud-u, imaju i bekap i DR rešenje.

Ova dva u potpunosti konsolidovana cloud-a pružaju korisnicima mogućnost da u COMING Cloud-u podignu kompletan informacioni sistem, čija se produkcija, ali i replikacija nalaze kod istog provajdera, iza koga stoji isti inženjerski tim i adekvatna podrška.

Inženjerski tim kompanije COMING veliki značaj pridaje zaštiti podataka, upravo zato što smo neretko bili svedoci da nam se kompanije obraćaju za pomoć tek nakon katastrofe koja im se desila, a one nisu imale nikakav plan kako prevazići ovaj problem. Zato se trudimo da puno govorimo o važnosti postojanja DR plana i generalno bezbednosti informacionih sistema.

Najveća prednost COMING Cloud-a jeste kompleksnost i široki portfolio rešenja, a novi cloud u Kragujevcu upotpunio je COMING Cloud ponudu.

Vesna Redžić, Roberto Poletto

Zašto baš Kragujevac?

Udaljenost Kragujevca od Beograda je 140 km putem, odnosno oko 95 km vazdušnom linijom, što je preporučena udaljenost između dva konsolidovana cloud-a data centra. Takođe, grad Kragujevac nalazi se na drugoj tektonskoj ploči u odnosu na Beograd, što znači da je na taj način pokrivena i zaštita u slučaju zemljotresa.