„Jedina konstanta u životu je promena.“ Ove reči izrekao je antički filozof Heraklit iz Efesa oko 500. g.p.n.e. Ako je ova izreka bila tačna tada, šta mislite koliko je tačna danas, u drugoj deceniji 21. veka?

Tehnologija i njen uticaj na naš život izmenili su se u poslednjih 20 godina više nego za niz prethodnih vekova. Setite se samo telefaks mašine, koja je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka suvereno držala mesto pronalaska br. 1. Ako pitate ljude koji su bili zaposleni u to vreme, reći će vam da je ta sprava drastično promenila njihov način poslovanja. Ipak, pisaće mašine ili geštetner mašine koje su služile za umnožavanje kancelarijskih dokumenata korišćene su i dalje i tek su se stidljivo pojavljivale fotokopir mašine, a brzina promena merila se godinama, ako ne i decenijama.

Sa promenama se srećemo i danas. Neke od novih tehnologija već su u primeni, a neke samo što nisu stigle, ali je izvesno da njihovo vreme dolazi, pre ili kasnije.

Dokazi da kompanije koje ne prate tehnološke inovacije idu prema sigurnoj propasti su očigledni. Takav je bio slučaj i sa kompanijom Sears Holdings Corp., koja je devedesetih bila najveći maloprodajni lanac na svetu. Oni koji su tih godina bili u prilici da obiđu SAD sećaju se prepunih Sears šoping-centara, koji su bili raj za kupce iz čitavog sveta, da i ne pominjemo malobrojne srećnike iz istočnih delova Evrope. Zašto je onda Sears Holdings Corp. u oktobru 2018. godine podneo čuveni Chapter 11 zahtev za bankrotstvo? Njihovi izvršni direktori nisu verovali u tehnološku promenu. Mislili su da se model maloprodaje neće transformisati i da će oni sami i nadalje uživati u beneficijama svojih položaja. Na njihovu žalost, bila je to pogrešna procena.

Tehnologija se razvija zapanjujućom brzinom i sve je jasnije šta to znači – za jednu kompaniju, njene konkurente i čitavu industriju. Nova tehnologija treba da bude ključni deo korporativne strategije svake kompanije. Stoga je ključno pitanje zašto se toliko okleva sa preduzimanjem akcije? Primena novih tehnologija u svakodnevnom poslovanju nije samo pitanje trenda ili prestiža, već je kompetitivna prednost u odnosu na konkurenciju i inicijator promena koje će jednu kompaniju izdvojiti od ostalih i omogućiti joj da kupcu ponudi bržu, bolju i efikasniju uslugu ili proizvod.

Za naše čitaoce izabrali smo osam ključnih tehnologija za koje smatramo da će imati izuzetan značaj za poslovanje i komercijalnu održivost u bliskoj budućnosti, u narednih tri do pet godina. Verujemo da svaka organizacija koja želi da gradi uspešno poslovanje mora uzeti u obzir ovih osam ključnih tehnoloških blokova. Strategije pojedinih kompanija za njihovo najbolje iskorišćenje i kombinovanje će svakako varirati, na različite načine utičući na zaposlene i na klijente, ali ovih osam tehnologija će iz korena promeniti globalno poslovanje.

Veštačka inteligencija

Softverski algoritmi automatizuju složene zadatke donošenja odluka kako bi oponašali ljudske misaone procese. Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence – AI) je tehnologija koja stalno evoluira. Mašinsko učenje, koje je samo po sebi deo AI, fokusira se na razvoj kompjuterskih programa koji mogu sami sebe naučiti da uče, razumeju, rezonuju, planiraju i deluju kada dobiju podatke. Mašinsko učenje ima ogroman potencijal za stvaranje smislenih proizvoda i usluga, na primer: bolnice koje koriste biblioteke skeniranih slika da brzo i tačno detektuju i dijagnostikuju bolest; osiguravajuća društva koja digitalno i automatski prepoznaju i procenjuju oštećenja automobila; maloprodajni lanci koji prate i uče navike svojih kupaca, što im pomaže da kreiraju adekvatne promocije različitih proizvoda; uređaji za bezbednost informacija koji analiziraju aktivnosti na mreži, prepoznaju maliciozne događaje i na njih adekvatno reaguju.

Istraživanja pokazuju da će finansijska dobit od veštačke inteligencije 2030. godine dostići 15,7 triliona USD (PwC Global Artificial Intelligence Study, 2017).

Dronovi

U zavisnosti od njihovog dizajna, bespilotne letelice tj. dronovi međusobno se veoma razlikuju po svojim mogućnostima. Nekim dronovima je za letenje neophodan širok prostor, dok kvadkopteri (mali dronovi sa četiri propelera) mogu prolaziti i kroz uzak prostor. Neki dronovi su operativni na vodi, drugi se mogu kretati manje-više samostalno (upravljanje daljinskim upravljačem) ili potpuno autonomno (zahvaljujući ugrađenim računarima). Dronovi se mogu koristiti za istraživanje ili sport, u kinematografiji, a kompanije ih koriste za različite potrebe, uključujući nadzor ili pomoć pri popisu u velikim magacinima maloprodajnih lanaca. Najveće svetske trgovinske kompanije, kao što su Amazon ili globalni e-komerc gigant Alibaba, istražuju mogućnosti za vršenje isporuke robe pomoću dronova.

Statistika zasnovana na istraživanju sprovedenom među 2.216 kompanija kaže da je za sada njih 5% napravilo značajne investicije u ovu tehnologiju, što će u naredne 3 godine učiniti još 14% kompanija (PwC 2017 Global Digital IQ Survey).

Izmenjena stvarnost

Izmenjena stvarnost (Augmented Reality – AR) je vizuelni ili zvučni „prelaz“ ka fizičkom svetu koji koristi sadržajnu digitalnu informaciju da bi korisniku prikazao izmenjenu sliku stvarnog sveta. Pametne naočare koje podržavaju AR pomažu radnicima u skladištima da izvrše poslove sa većom preciznošću, avio-kompanijama pri pravljenju aviona i električarima dok vrše popravke. AR trenutno najviše viđamo u popularnim igrama, koje spajaju ljude svih godina. Moć ove tehnologije da na savršen i nenametljiv način predstavi informacije nesporna je. Ovo mešanje fizičkog i virtuelnog sveta otvara potpuno nova područja za istraživanje, izvan sadašnjih granica.

Popularnu primenu izmenjene stvarnosti predstavljaju i virtuelne ture kroz velike svetske muzeje. I naš muzej „Nikola Tesla“ ima svoju virtuelizovanu postavku, koja vam pomoću izmenjene stvarnosti omogućava interakciju sa čuvenim naučnikom na način koji pre niste mogli ni da sanjate.

Blockchain

Blockchain je distribuirana digitalna baza podataka ili – u širem smislu – digitalna knjiga koja koristi softverske algoritme za snimanje i potvrđivanje transakcija sa pouzdanošću i anonimnošću. Zapisi o događajima dele se između više lica i jednom unesene informacije ne mogu da se menjaju. Blockchain ima potencijal da nas uvede u eru autonomne digitalne trgovine. Naravno, za pojam blockchain prvi put smo čuli u vezi sa kriptovalutama, kao npr. bitkoin ili etherium, ali njegova primena daleko nadmašuje ove okvire. Postoje indicije da će primena blockchain tehnologije potpuno izmeniti sliku bankarstva kakvo danas poznajemo. Gartner predviđa da će blockchain do 2030. godine ostvarivati prihod veći od 3 triliona USD na godišnjem nivou.

Robotika

Roboti su mašine sa poboljšanim senzorima, kontrolom i inteligencijom koje se koriste kao pomoć u aktivnostima koje inače obavljaju ljudi, ubrzavaju ih ili automatizuju. Tržište robota, razvijeno u domenu industrijske primene, spremno je za rast i u širokom rasponu uslužnih delatnosti. Kada se roboti kombinuju sa tehnologijama veštačke inteligencije i bespilotnih letelica, samo nebo je granica za njihovu primenu.

Umesto da se usredsrede na potpuno uklanjanje ljudi iz proizvodnog procesa, neke kompanije istražuju mogućnost da ljudi i roboti udruže snage, što je rezultiralo pojavom kobota (skraćeno od kolaborativni roboti). Koboti su jeftini, lagani i jednostavni za programiranje. Oni su takođe dizajnirani da rade zajedno sa ljudima i mogu se uvesti u postojeći proizvodni proces bez većih transformacija ili troškova.

Internet stvari (IoT)

Internet stvari (Internet of Things – IoT) je mreža fizičkih objekata – uređaja, vozila, aparata – sa ugrađenim senzorima, softverom, mrežnim povezivanjem i kompjuterskim mogućnostima koje im omogućavaju prikupljanje, razmenu i izvršavanje na bazi podataka, obično bez ljudske intervencije. Industrijski internet stvari (Industrial IoT – IIoT) označava njegovu upotrebu u proizvodnim i industrijskim sektorima – tzv. Industrija 4.0. IIoT menja broj ljudi, mesta, procesa i proizvoda senzorima koji sakupljaju i analiziraju informacije u toku poslovnog procesa, unapređujući ostvarenje poslovnih ciljeva.

Virtuelna realnost

Virtuelna realnost (Virtual Reality – VR) ukida logistička ograničenja fizičkog sveta i čini mogućim gotovo sve. U kompjuterski generisanoj simulaciji trodimenzionalne slike ili okruženja gledaoci mogu koristiti posebnu opremu za realističnu interakciju sa simulacijom. Industrija igara i zabave očigledno je pogodno tlo za VR. Međutim, VR ima potencijal da transformiše i mnoge druge industrije, posebno u oblasti iskustvene obuke, u kojoj radnici mogu biti smešteni u okruženje koje je teško kreirati u realnom svetu, a bez intenzivnih rizika povezanih sa ovim aktivnostima.

3D štampanje

Trodimenzionalno štampanje (3D printing) stvara trodimenzionalne objekte na osnovu digitalnih modela „štampanjem“ uzastopnih slojeva materijala. 3D štampa se oslanja na napredna „mastila“, uključujući plastiku, metal i u novije vreme staklo i drvo. 3D štampanje ima potencijal da pretvori svako veliko preduzeće, mali biznis ili dnevnu sobu u fabriku.

Nebojša Cvijetić