COMING i Mašinski fakultet iz Niša zajedno rade na projektu koji će tradicionalnom pastirskom poslu dati novo značenje i koji bi mogao značajno da doprinese opstanku i oživljavanju ruralnih krajeva

Hiljadama godina unazad pastiri su vodili ovce, koze i krave na ispašu, čuvali ih od vukova i pazili da one same ne pojedu zasade žitarica i povrća. Životinje su se kontrolisano kretale i hranile se svežom travom sa pašnjaka, a pastirima su u poslu pomagali psi. Međutim, sa naglim razvojem industrije porastao je broj stanovnika u gradovima, kao i njihova potreba za sve većim količinama hrane, dok je seoska populacija u opadanju, a sa njom i broj pastira. Premalo je pastira koji bi „nahranili“ dovoljan broj životinja stalnim izvođenjem na ispašu i ljudi se sve više okreću gajenju životinja u zatvorenim prostorima. Mehanizacija pomaže u masovnom košenju trave sa pašnjaka, koja se odnosi na farme i sveža ili osušena koristi za ishranu životinja. Uz to, u životinjsku ishranu dodaju se i žitarice i mahunarke, koje preživarima ne odgovaraju, što se odražava na njihovo zdravlje, a zdravstveni problemi zatvorenih i neadekvatno hranjenih životinja saniraju se primenom antibiotika i hormona.

Vlasnici stada, s jedne strane, imaju mogućnost da životinje izvode na ispašu – njihova ishrana je tada jeftinija, životinje su zdravije i srećnije, daju bolje mleko i kvalitetnije meso, ali su za to potrebni pastiri i njihovi psi, kojih nema dovoljno ili ih nema uopšte. Jedan pastir može da se stara o maksimalno osamdeset životinja, i to ukoliko je iskusan, pa je za gajenje većeg broja životinja potrebno i više pastira. Novih pastira nema, jer se znanje prenosi s kolena na koleno, a retki pojedinci koji se opredele za ovaj posao vrlo brzo odustaju jer nisu navikli na teške uslove rada. I onih koji se već bave ovim poslom je usled starenja sve manje, a ni velike plate koje im se nude ne rešavaju problem. Manja stada ostvaruju manje zarade, nema mogućnosti za povećanje kapaciteta, pa je i konkurentnost manja.

S druge strane, vlasnici stada imaju mogućnost da životinje gaje u zatvorenom prostoru. U tom slučaju nema troškova za pastire i pse, ali su troškovi ishrane uvećani. Sem toga, proizvodi životinja gajenih u zatvorenom prostoru dostižu nižu cenu jer se sve više ljudi okreće zdravoj ishrani, što mleko i meso puno antibiotika i steroida svakako nisu. Mleko krave koja pase travu na livadi ima odnos omega 3 i omega 6 masnih kiselina 1:2, a taj odnos u mleku krava koje se ne kreću i ne hrane se svežom travom ide i do 1:30. Takvo mleko nije zdravo i ne može se prodavati po cenama kakve imaju zdravi prehrambeni proizvodi.

Projekat RoboShepherd

COMING – Computer Engineering i Mašinski fakultet iz Niša uvideli su problem sa kojim se suočavaju vlasnici stada. Stvorivši konzorcijum po programu saradnje nauke i privrede Inovacionog fonda Republike Srbije, dobijaju sredstva za izradu prototipa sistema RoboShepherd. Projekat je započet 1. juna 2019. godine, a radi se paralelno na patentiranju rešenja, izradi dokumentacije, hardverskom razvoju na Mašinskom fakultetu i softverskom u COMING-u.

Projekat je finansijski podržan kroz Program saradnje nauke i privrede Fonda za inovacionu delatnost iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru Projekata za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (sporazum o zajmu sa Svetskom bankom).

Završetak projekta planiran je za 1. jun 2021. godine, kada na terenu možemo očekivati prve verzije RoboShepherd-a, koji će biti u stanju da vodi životinje na ispašu i tako reši problem vlasnicima stada, omogućavajući najjeftiniju, najzdraviju i najprirodniju ishranu za njihove životinje, uz još jedan životno važan aspekt – kretanje.

Globalna konkurencija

Na neophodnost automatizovane pomoći pastirima u ekstenzivnom stočarstvu ukazuju pokušaji razvoja specijalizovanih robota širom sveta koji bi zamenili pastire i njihove pse, ili im bar olakšali posao.

Norveški E fence opredelio se za virtuelnu ogradu koja se iscrtava na Google Maps ili ostalim digitalnim mapama, a životinjama se stavljaju ogrlice koje ih prvo zvučnim signalima, a potom i električnim impulsima odbijaju od zamišljenih linija na pašnjacima i tako drže u granicama prostora koji je vlasnik stada isplanirao. Ovo rešenje ima svoje nedostatke, pre svega jer životinje treba trenirati, odnosno naučiti ponašanju unutar ove zamišljene i nevidljive ograde. Ukoliko dođe do pada sistema ili nekog nepredviđenog događaja koji može da uplaši životinje, treba privremeno isključiti ogrlicu životinje koja je npr. više puta došla do virtuelne ograde ili se našla sa njene druge strane. Sem toga, ova i virtuelne ograde drugih proizvođača ne mogu da zaštite životinje od predatora jer su – virtuelne.

Australijski Swagdog sistem je pastirski robot pas koji imitira kretanje i lajanje pravog pastirskog psa, trčeći oko životinja i usmeravajući ih u željenom pravcu. Ovo rešenje pomaže pastirima, ali je pitanje do kada će se ovce plašiti psa-robota. Takođe, ovaj sistem ne nudi preciznost i veću efikasnost u iskorišćenju pašnjaka, jer se stado zbog robo-psa stalno pomera u suprotnom smeru od njega.

Na sličnom principu radi i dron novozelandske firme DJI Mavic Enterprise koji laje i tako usmerava životinje u željenom pravcu. Međutim, postoji opasnost od toga da se životinje priviknu i prestanu da reaguju, jer ipak je u pitanju letelica, a ne živi pas koji životinje podseća na predatore.

RoboShepherd robotski sistem nema manjkavosti koje su se ispoljile kod prethodno navedenih konkurentskih sistema, jer nije potrebno trenirati životinje – one ne mogu da se „naviknu“ i da prestanu da „slušaju“. Uz to, štiti ih od predatora i obezbeđuje znatno veću preciznost u kontroli kretanja, pa samim tim i bolje iskorišćenje samih pašnjaka.

Moguće koristi

Zdravlje i dobrobit životinja biće u budućnosti sve glasnija tema. Iz dana u dan se širom planete menjaju zakoni i podzakonska akta koja uređuju dobrobit životinja kako bi se odnos prema njima poboljšao. U pripremi su pravilnici koji bi definisali obavezno kretanje životinja, jer im je ono neophodno, ali se sa usvajanjem tih pravilnika čeka, s obzirom da velika većina farmera ne bi mogla da ispuni taj uslov. RoboShepherd je rešenje koje bi omogućilo kontrolisano kretanje životinja na otvorenom prostoru. Zdrave i srećne životinje daju zdraviju hranu, a trend zdrave ishrane jedan je od najsnažnijih u poslednje vreme.

RoboShepherd omogućava kontrolu i upravljanje pašnjacima i vegetacijom. Izvođenje životinja na ispašu na ustaljen način karakteriše slabija iskorišćenost pašnjaka, a može dovesti i do devastacije istih zbog prekomernog gaženja ili do istrebljenja „najukusnijih“ biljnih vrsta, pa bi kontrolisano kretanje životinja u ispaši bilo alternativa postojećim hemijskim metodama ili paljenju vegetacije. Proces upravljanja i kontrolisanja ispaše (Grazing Management System) proučava se na mnogim svetskim univerzitetima. Takvo kontrolisano kretanje životinja je bez RoboShepherd-a teško izvodljivo.

Ekonomski benefiti koji se očekuju od ovog projekta odnose se na smanjenje troškova radne snage, povećanje kapaciteta za prirodno gajenje životinja i povećanje konkurentnosti proizvođača koji izvode životinje na pašnjake u odnosu na proizvođače koji životinje drže zatvorene. Sve to direktno doprinosi opstanku ruralnih krajeva.

Dušan Krstić, COMING